Zrak

Dugo
pričao si mi,
smejao se
Uzeo 
crvenu olovku
i napisao
nešto
Posmatrala sam
dugmiće na
tvojoj košulji,
tvoje prste
Bio si
satkan 
od nekakve 
magle,
od nečeg 
nestvarnog,
nedovoljno 
opipljivog

U osamnaest i trideset
otišao si 
u rukama iluzije
u kojoj
često 
parče papira
uzmem
pažljivo,
vrhovima prstiju
trudeći se 
da ne uprljam
njegovu lepotu

Tako 
svideo mi se 
tvoj rukopis
Volela sam 
način 
na koji pišeš

Jutros 
su javili 
Rekli su 

vest

Rekli su 

mrtav.