Zid

oslikaj
moje bele zidove
mrsim
rukama udaram
zaspalo telo
oni ga nose
nose u mračne hodnike
bosim nogama
gaze mermerne ploče
oni viču jedni drugima
neobičnim jezikom
ne razumem
njihovi nokti
zariveni
u moju obamrlu kožu
Čuješ li?
oslikaš moje zidove
u njima ostaviš
tuđe glave
gledaju me
svako veče
pred spavanje

oslikaš
odeš
u neke tuđe reči
da misli zariješ
u nečije tuđe zidove

Korov

prežvakavamo
sve više
razgovore
o našim razmišljanjima
ne bi li rekli
nešto pametnije

usta su nam
puna imperativa
izgovorenih
besom i
krvavim nasiljem

mi
svoja ramena
od silnog tapšanja
ne osećamo

mi
mozgove umrle dece

u oklope

od nerđajućeg čelika
stavljamo

Mi - 

spomen grobnice 

zarasle 

u mirisni zeleni korov