Staklo crvenom

u ovu ponoć
ja sam dete
koje vrhom prsta
prekriva lice meseca
i koje žmuri
dok sanja
ja sam dete
koje skriva
suze i briše ih
izgubljenim dlanovima
ono koje
u glasu
čuva
nam igru
na mestu
na kom spava
i koje
uplaši se 
polomljene čaše
od stakla

kako se hoda
na prstima
bez trenja
na stopalima?

pokaži mi
kako da pronađem

mir