Ovde to nije

u ritmici misli
na čelu osećam 
šake od čelika
ispod noktiju
razlivam vetrove 
jesenjih kiša
ptice odlaze
u mrak
i vode nas

bezgrešne usne
ćute
boje se 
od prve reči
načiniti nehajni greh

vodi me
među stotine
marokanskih koza
paziću ih
vodi me 
u rajsku nirvanu
u pustoš
jer ovde to nije