Čaure

peščani satovi
vode me 
kroz
jak olujni pljusak
stopala miluju
ledene bare
ratnici u oklopima
sanjaju gorštake
uzimam u ruke
vrelo vulkansko kamenje
rasturaš peščane dine
kažeš
nastaće ponovo

sada je 
više nego ikad
vreme 
za pucanje
zarđalih čaura
u kojima spavaju
bojni otrovi
danas je
pravo vreme
za njihovo buđenje.

Gvozdeni plodovi

izviru olupine

zelenih kamiona

zažmurele oči

od sjajnog

februarskog sunca

i bosi tabani

devojčice

koja trčkara po travi

prozirni

tihi potoci

i usnule

ruke u njima

traže slobodu

a oni zeleni kamioni

i dalje rastu

iz plodne

razorane zemlje

i ima ih sve više

Pesma Umorna (Oda EKV-u) - Marija Bralović

Reči (photo)

Reči

da
zaliju
naše
suve
osunčane
stepe
reči
iz
tvojih
usana

teku

Tamno crvena neba

u tvom su gradu

streljali ljude

bilo mi je teško

da u to poverujem

vodio si me

imala sam strah

i na rukama

otvorene rane

prvi put

sam videla

svoje meso

trčala sam

kroz žive ograde

čvrsto držeći te

za ruku

plašili su me
prizori
guste magle
i užasnog smrada
koji je lebdio
nad našim glavama
video se

čula sam
vrištanje
nisam mogla
da uništim
te zvuke
da oteram one
koji su ih stvarali

njihova tela
spavala su u meni
i povremeno se budila
u tvojim očima
gde rastu
tamno crvena neba