Životu i hlebu

sinoć si
prvi put
sanjao
moje dlanove

toliko su
pričaš mi
bili stvarni

kao da sve
u snovima nije stvarno
pomislim

gledao si
u moje široke zenice
delovalo je
kao da ćeš
reći nešto
sasvim važno
a onda ti se
pogled izgubio
na smešnoj
figurici iz Afrike
koju si
uvek iznova
premeštao po stanu

sutra je
21. oktobar
nismo tamo
gde bi trebalo da budemo
jer sutra pustiti suzu
dozvoljeno je samo na tom mestu
pošto odu svi državni zvaničnici
svi ministri
ambasadori
sve televizije
kamere i novinari
kada uske utabane staze
ostanu ponovo same
ogoljene
tad pustiti suzu
pustiti tugu u srce
i odati poštu
onima kojih nema

potom se vratiti
svojim kućama
hladnim jastucima
a onda probati
ponovo dozvati san