Ljubivoje Ršumović - SLAVOLJUBOVA ZVEZDA

Hvala dragom Ljubivoju Ršumoviću koji mi je poslao poemu, jer je evo, ni posle 3 godine pošto je napisana, na internetu nigde nema. Sramota jeste, jer je mladi Slava Ković zaslužio da se o njemu priča, piše i mnogo više zna! A i Ljubivoje, jer je pisac i čovek za svako poštovanje, i autor ove pesme, ovog divnog omaža Slavoljubu Koviću.


SLAVOLJUBOVA ZVEZDA - Ljubivoje Ršumović

Poema o ćutanju
Slavoljub – Slava Ković iz Bogatića, imao je samo šesnaest godina kada je, među prvima, otišao u partizane. Bio je borac Mačvanskog partizanskog odreda. 26. decembra 1941. godine zarobljen je sa grupom partizana u Milni, na Ceru, i sproveden u logor koji se nalazio u Zabranu kod Šapca. Nemački fašisti su mislili da će imena partizana i njihovih saradnika najlakše izvući od slabašnog dečaka. Obećavali su mu novac i ugodan život, tukli ga, zverski mučili, ali Slava je ćutao. Jedino što je, pod batinama, prozborio bilo je: „Tucite, ubijte, pobeda je naša!“ Razjareni fašisti urezali su mu kamom petokraku zvezdu na čelu, slikali ga za uspomenu, a zatim streljali sa ostalim borcima.


1.
Mi koji živimo
Pričaćemo
(To bar umemo)
Ti si odćutao svoju smrt
Ali mi to ne smemo

2.
Oni su hteli da govoriš
Svojim jezikom da izdaš svoje drugove
Mislili su
Da će najlakše slomiti
Tvojih šesnaest godina
Lisičili su
Kako tebi nije mesto u šumi
Kako si greškom tamo zalutao
A ti si ćutao
Hteli su da govoriš
A tebi se baš ćutalo
Znao si da sve znaju
Bio si sluga pa šta
Siromašan pa šta
Nude ti pare
Šta kupuju od tebe
Traže da prodaš drugove
A tebi se jezik
Gorčinom i besom sputao
Ti si ćutao

3.
U Zabranu kod Šapca
Zabranjuju da budeš slobodan
Da nosiš pušku
Sve što najviše voliš zabranjuju
Nude ti udoban život
Ne razumeš ćutiš
I ranije su te šamarali
Svi osim drugova u šumi
Ne razumeš kako vas uhvatiše
Nemaš na koga da se ljutiš
Ćutiš
Pitaš se zar je moguće
Da odrasli ljudi ne razumeju
Tvoje ćutanje
I dok su oni režali pretnje
Dok su mrndžali psovke
Folksdojčer Dolček besneo
Ti si uvrede gutao
I ćutao
Ćutao
Ćutao

4.
Kada ti se učinilo
Da će zveri pomisliti
Da si gluvonem
I da zbog toga ćutiš
Progovorio si
Koliko da ih razuveriš
Koliko da pokažeš
Da ti se prelila čaša
TUCITE
UBIJTE
POBEDA JE NAŠA
5.
Oni su se uplašili
Nisu mogli da veruju ušima
Znali su šta govoriš
Ali nisu znali
O čemu toliko ćutiš
Mislili su
Da ćutiš o čudesima
Toliko ćutanje je moguće
Samo o najvećim stvarima
Prebili su ti prste
Slomili su ti ruke
Ti si zubima škrgutao
I ćutao ponovo
Ćutao

6.
Kada se bes
Iz njihovih lisičijih srca
Popeo na njihova lica
Kada su shvatili
Da pred njima stoji narod
A ne dete
Izvadili su kame
I bajonete
I na čelu ti urezali
Petokraku zvezdu
Ako te upitamo
Da li te bolelo Slavo
Ti ćeš nam odćutati da nije
Zvezdu si takvu
Crvenu
Nosio i ranije
I dok se mučitelj cerio
Vitlao nožem
Zubima škrgutao
Ti si ćutao

7.
Kad ti se učinilo
Da će zveri pomisliti
Kako si slomljen
Kako ni za šta više
Sposoban nisi
Osim da zvezdom
Krvavom
Zemlji u zagrljaj padneš
Progovorio si
Koliko da prkosno pljuneš
U lica batinaša
TUCITE
UBIJTE POBEDA JE NAŠA

8.
Da li su ikada shvatili
Da ćutiš o slobodi
Verovatno jesu
Jer su počeli da ti se dive
Poželeli su
Da slikaju tvoj prkos
Za uspomenu
Jedva su pronašli film
Dovoljno osetljiv
Da ovekoveči tvoje ćutanje
Stao si pred objektiv
Kao pred puščanu cev
I u budućnost odlutao
I ćutao
Ćutao
Ćutao

9.
Kao kamen sinji
Stojiš na toj slici
Kao one klisurine iz Himne
Slavo Čoveče
U toj odsudnoj bici
Ti si pobedio
I mržnju i bol i strah
A tvoji drugovi su
Presudili ubici
Čiji te kažiprst desni
Poslao u smrt
I u besmrtnost
U isti mah

10.
To što si ti učinio
Nije mogao svako
To mora da se pamti
I kada nesreće odu
Svetli sa tvoga čela
Sunce petokrako
Kao najljubavnije reči
SLAVA
VOLI
SLOBODU