,,Kad krenem ka"

Kad kreneš ka meni
kiša na koju se uvek ljutiš
pretvara se u sneg
koji škripuće pod đonovima
koji dolaze iz daleka
mrazom se lepi
za crvene obraze
vlažne od znoja
i umora iščekivanja.

Kad kreneš ka meni
videćeš tisin cvet
i čućeš tok penušave vode
šušti kao lišće u jesen
pod nogama onih
koji večno traže.

Kad kreneš ka meni
godišnja doba
su poslednje o čemu razmišljaš
dok gledaš zaspale pejzaže
na mrtvom neplodnom tlu

Kad kreneš ka meni
zamišljam tvoje zenice
uplašene od pogleda
treperave od straha
i bolne od grubih dodira

Ka tebi kad krenem
plašim se
da put kojim idemo
ne krene da se račva
zagrljaj čekajući trenutak
da se razbije
na dva dela