Maya-Anaïs Yataghène, Beyrouth, December 2011 |
i pustila
da osetim nešto
čega sam se
dugo pribojavala
čula sam
zvuk trube
koja odjekuje
ulicama Bejruta
čija mi tuga
neverovatnom brzinom
prodre u krv
i zaustavi
njen tok
shvatila sam
koliko je
zvuk moćan i veliki
koliko bi bilo
isprazno živeti
bez zvuka potoka i šume
cvrkuta svih ptica
bez zvuka životinja slobodnih
dece radosne
truba iz Bejruta
čiji ton u trenu opčini
sve do kojih dopre
bilo bi besmisleno
živeti bez mogućnosti
da čuješ nečiji šapat
dodir da osetiš
okom da pogledaš
sve te malene oaze
velike
ogromne
ljudske slobode
Нема коментара:
Постави коментар