Na ulicama Damaska

u dlanove da sakriješ
između prstiju da sklupčaš se
skramom da obaviješ
Ne možeš!

lice da nasmeješ
nokte prepoznaješ
uši da čuju se
u nemi hodnik Psihijatrije

šake za stezanje
pesnice otrovne
zglobove žilave
za puščani okidač stvorene

a bombe padaće
i žice slediti
obrve skorele
u snove daleke
i zvukove beskrajne
na široke bubnjeve

a onda
bezbrižno jutro,
na fejsbuku fotografija
na njoj razrušena ulica Damaska
dečak i devojčica
nose šarene balone
i jedino je
njihov osmeh
dokaz
da bombe nisu opustošile
baš sve.